(1) Фиксни штитници морају бити причвршћени на месту помоћу трајних метода (као што је заваривање) или причвршћивача (шрафова, завртња, навртки, итд.) тако да се не могу померати или отварати без употребе алата.
(2) Отвори за довод и испуштање треба да буду што мањи и да буду у складу са захтевима за сигурносну удаљеност како би се осигурало да појединци не могу доћи у контакт са опасностима кроз отворе.
(3) Када се отвори покретни штитник или покретни део штитника, он треба да остане причвршћен за машину (нпр. преко шарки или ланаца за вођење) кад год је то могуће како би се спречило да се штитник или део изгуби или да постане тешко вратити у одговарајући положај.
(4) Ако покретни штитник поквари и изгуби своју сигурносну функцију, опасну машинску функцију коју треба да „спречи“ треба спречити да ради или мора престати са радом; квар уређаја за блокирање не сме довести до случајног покретања.
(5) Стража треба да служи као препрека за приступ опасној зони.
(6) Стражари морају ефикасно спречавати опасности изазване летећим објектима. Заштитни штитници морају бити инсталирани на компонентама преноса-као што су погонски каишеви, отворени зупчаници, спојнице, ременице, ротирајућа вратила, замајци, брусни точкови и електричне тестере-које се налазе близу земље или на висини мањој од 2 метра.
